Prvi svetski rat ustanovio je značaj vizuelnog dizajna. PLakati su naručivani od strane vlasti i vlade radi javnog oglašavanja, propagande i pozivanja građanstva da učestvuje u ratnim naporima. Vodeći nemački dizajneri, Bernard, Erd, Gipkins i Holvajn, bili su uzor svim ostalim dizajerima tog perioda.
Virtuoznost njihovih plakata - jednostavne usredsređene slike, ravna boja, jaka senka s konzistentnim slovima gustih tekstura - dali su njihovim radovima grafičku celinu, koja je nedostajala plakatima drugih zemalja.
Ratni plakat je svuda imao istu poruku - poziv na mobilizaciju, apelujući na patriotizam i osećaj krivice zbog puštanja drugih da se suočavaju s opasnošću.
VELIKA BRITANIJA
 |
| Tata šta si ti radio u velikom ratu? |
najpoznatiji regrutujući plakat iz 1914., ovaj plakat je puno puta imitiran.
Primer za to je I want YOU for the US army! Džejmsa Montgomerija Flega.
Ovo je Džejmsov autoportret gde je sebe predstavio kao Ujka Sema. Patriotizam je podvučen bojama crvenom, belom i plavom. Džejmsov Ujka Sem se još jednom ponovio u Drugom svetskom ratu, a štampan je ponovo krajem šezdesetih godina kao pop plakat.
Nemački dizajneri bili su upoznati sa plakatima savezničkih zemalja. Bili su reprodukovani u časopisu Das Plakat koji je izlazio za vreme ratnih godina.
1915. u Berlinu je čak održana izložba britanskih ratnih plakata.
Nisu sve zaraćene strane koristile plakat na isti način.
U Britaniji, gde u prvim mesecima rata nije sprovedena mobilizacija, akcenat je bio na mobilizaciji.
Nemci, sa jakom vojskom, nisu imali potrebe za ovakvim plakatima, ali su pravili plakate kojima su pozivali građanstvo da upiše ratni zajam.
NEMAČKA
Lučijan Bernard 1917. | |
| 1917. |
 |
| Deveti ratni zajam, 1918. |
BRITANIJA
Frenk Brengvin, radio je ratne scene evakuacije izbeglica u Belgiji i spasavanje brodolomnika na moru. Nije umeo da idealizuje rat, tako da se njegov pristup nije dopao vlastima. Pokazivao je mračnu stranu rata.
AUSTRIJA
Austrijski dizajner Julijus Klinger, iskoristio je 1918. godine broj 8 - osmi ratni zajam, kao zamku za saveznike koji su prikazani u obliku crno-zelenog zmaja sa glavom i vratom, uspešno probodenog sa sedam strela, svaka strela za po jedan zajam.
NEMAČKA
Slično majstorstvo se vidi kog Nemačkog dizajnera
Julijus Gipkins - Plakat za izložbu ratnih trofeja vazdušnog rata, s crnom siluetom orla postavljenom na okrugli izbušeni znak savezničkog aviona.
Znak Crvenog Krsta je međunarodno korišćen, a u jednom slučaju je upotrebljen sa invertovanim bojama, kao švajcarska zastava
na plakatu za izložbu nemačkih interniraca u Švajcarskoj, što je dizajnirao
Ludvig HOLVAJN.
Radio je i seriju plakata za sakupljanje sredstava za Fond za zatvorenike i ratne vojne invalide.
U vreme rata ljudi nisu imali vremena i želje da zastaju pred plakatima i dive im se. Plakat je u javnosti postao sredstvo za izazivanje najbržeg mogućeg utiska. PLakat je za Holvajna bio instrument, a ne ukras, po tome se on može smatrati ocem plakata XX veka.
No comments:
Post a Comment