Rana renesansa - DONATELO, Sandro BOTIČELI

DONATELO

Danato di Nikolo di Beto Bardi, Firenca [WIKI]

Jedan od najvećih vajara italijanske renesanse. Naturalizam se ističe kao bitna odlika njegove skulpture. Statuu je oslobodio njenog okvira.
Donatelo je prvi deo svoje aktivnosti posvetio radu na porudžbinama za katedralu i crkvu Or San Mikele (Ors San Michele Wiki).
Donatelov Sveti Marko, je statua samostalnai uravnotežena. To je prva statua posle antike koja je sposobna da stoji sama za sebe, ili, drugim rečima, prva statua koja je ponovo osvojila klasični contrapposto u punom značenju reči.
 Ljudsko telo tretira kao artikulisan sklop, sposoban za kretanje, a draperiju kao odvojen, drugorazredni element, određen oblicima koji su pod njom, više nego crtežom nametnutim spolja. Sv. Marko izgleda kao da bimogao da skine svoju odeću.

Sveti Marko, Or San Michele, Donatello

(Contrapposto - protivteža, noga koja nosi glavni deo težine obično se naziva angažovanom, druga, slobodnom nogom.Grčki vajar na ovaj način predstavlja telo u pokretu.)


 Najpoznatija dela hronološki:

Sedeća statua Jovan evangelista u kojoj mnogi vide preteču Mikelanđelovog Mojsija.
Jovan evangelista	Jovan evangelista

1426. Mladi sv. Đorđe u oklopu muzej Barđele/Firenca, Rađen za spoljašnju nišu crkve Or San Mikele. Statua mirne forme sa ublaženim i oplemenjenim realizmom. U oklopu, njegovo telo i udovinisu kruti, već izvanredno elastični; njegov stav,sa težištem stavljenim na napred isturenu nogu, pokazuje njegovu spremnost za borbu (desna ruka je prvobitno držala koplje ili mač). Uzdržana energija njegovog tela ogleda se i u očima, koje kao da vrebaju na horizontu neprijatelja koji se približava. Ispod njegove niše nalazi se ploča u reljefu koja prikazuje herojev najpoznatiji podvig, ubijanje aždaje; devojka s desne strane je zarobljena princeza koju je svetac došao da oslobodi. Tu je Donatelo izveo još jedno revolucionarno delo, izmislivši novu vrstu reljefa koji je fizički plitak (otuda nazvan schiacciato, zaravnjen), ali stvara iluziju beskrajne dubine.
Mladi sv. Đorđe u oklopu	Mladi sv. Đorđe u oklopu	Mladi sv. Đorđe u oklopu

1425. tri proroka sv Jovan Preteča, Jeremija i Jov. Jov dobija nadimak Zukone/ćelavko. U ove tri statue vidimo zaokret u Donatelovom stilu, pored naturalizma on na njima obrađuje ružnoću kao estetski problem.  Ovde vidimo realizam koji neguje u svojim delima. On nije radio konvencionalan lik proroka (bradatog starcau odeći nalik na orijentalnu, s velikim svitkom u ruci), već po ugledu na antičke skulpture i rimske govornike radi klasično ruho, čiji ogrtač pada s jednog ramena. Otuda i glava, ružna ali plemenita, kao na rimskim portretima iz III veka n.e.. DOnatelo je smatrao ovo delo posebnim uspehom, te se zaklinjao "Tako mi Zuconea!" kad je želeo da istakne neku izjavu.
Prorok Jeremija/Prophet Jeremiah	Prorok Zukone	Prorok Zukone

Bista Jovan Preteča kao dečak i Irodova gozba/oko 1425., dramatičan reljef rađen za krstionicu katedrale S. Đovani u Sijeni. Tehnika vajanja u bronzi. Prema klasičnim ili srednjovekovnim merilima, glavni prizor je loše komponovan; težište drame (dželat koji daje Irodu glavu Sv. Jovana krstitelja) je sasvim na levoj strani, a Saloma koja igra i većina posmatrača su na desnoj, sredina je prazna. Praznina koja zjapi ističe efektno taj grozni prizornego pokreti i izrazi svedoka. Ovo je prvi sačuvani prikaz linearne perspektive, koja podrazumeva geometrijski postupak kojim se prostor projektuje na jednu ravan. Glavno obeležje je tačka preseka u koju kao da se slivajusve mrežeparalelnih linija (Brunelleschi).

Bista Jovan Preteča kao dečak

Irodova gozba

Posle Donatelove posete Rimu, gde je proučavao antičke spomenike, nastaje David, delo gde je glavna preokupacija sama lepota ljudskog tela. Prikazan je posle borbe, opušten, a na šlemu odsečene golijatove glave igraju se amoreti, što je malo čudan kontrast sa odsečenom glavom. Ovo je još revolucionarnije delo ranorenesansnog vajarstva, PRVA naga statua u prirodnoj veličini od antike na ovamo, a koja je potpuno slobodna. Srednji vek bi ga sigurno osudio kao diola, a ni Donatelovim savremenicima, sigurno, nije bio po volji; niz godina ostao je usamljen, jedino delo te vrste. Na klasičnu statuu liči samo po svom divnom kontrapostu, doknije jasno zašto je poluobučen, tj, nag je a nosi čizme i šešir.
David	David koji je ubio golijata	Golijatova glava

Prva poznata portretska bista, a ujedno i remek delo portretske umetnosti je bista Nikolo da Ukana, rađena u terakoti.

Donatello - Niccolo' da Uzzano

1443. godine DOnatelo je pozvan u Padovu da uradi spomenik Gattamelate, nešto ranije preminulog zapovednika mletačke vojske. Ta konjička statua Gatemalate je umetnikovo najveće delo u bronzi koje slobodno stoji u prostoru, za koju je kao inspiracija poslužila konjička statua Marka Aurelija i konji pred crkvom svetog Marka u Veneciji.
Odaje snažan utisak, osećanje za ravnotežu i dostojanstvo. Donatelov konj, teška životinja sposobna da nosi čoveka u punom oklopu, toliko je veliki da jahač mora da vlada njime autoritetom svoje zapovesti, a ne fizičkom snagom. Ovo je statua vladara koja je namenjena da obesmrti slavu velikog vojskovođe, spomenik koji je Mletačka Republika poručila da ukaže posebnu počast izuzetnoj i vernoj službi. Donatelo jestvorio lik koji potpuno sjedinjuje ideal i stvarnost; generalov oklop je kombinacija moderne konstrukcije i klasičnih pojedinosti; glava je neobično individualna, alii obdarena pravom rimskom plemenitošću.
Još slika na Google images.

Donatello - Gattamelata

Kad se DOnatelo vratiou Firencu posle odsustvaod jedne decenije, verovatno se osećao kao stranac. Politička i duhovna klima se promenila a tako isto ukus umetnika i publike. NJegova naredna dela, između 1453. i 1466. godine, stoje po strani od glavnog toka; možda zbog toga snaga njihovog izraza i njihov lični kvalitet prevazilaze sve što je majstor do tog vremena obelodanio.
1456. u poznom dobu vaja dve statue u drvetu Jovan krstitelj i Magdalena pokajnica [Wiki]. Marija Magdalena izgledatoliko udaljena od ideala renesanse da u prvom momentu dolazimo u iskušenje da u njoj vidimo vraćanje onim gotičkim slikama pobožnosti.
Na ovim statuama naturalizam je skoro neprijatan, figure su ispijene, halucinantnog pogleda.

John the baptist

Magdalena pokajnica

SANDRO BOTIČELI
[Wiki]
[Dela, hronološki, Wiki]

Botičelijevo stvaranje deli se u četiri epohe.

• Najznačajniji je firentinski period. Nastaju:

Dve Judite

Sveti Sebastijan  

(delo čuvano u Berlinu)

U službi Medičija od 1473. nastaju

Mars i Venera sa amoretima (Nacionalna galerija, London) 

Predstavlja aluziju na vezu Đulijana i Simonete Vespuči.

Poklonstvo kraljeva - Ufiči. Tri kralja su Kozimo i njegovi sinovi, a sasvim desno je Botičelijev portret.

1480. nastaju alegorijska kompozicija Palada kroti kentaure i čuveni tondo Bogorodica sa natpisom MAGNIFIKAT. Interesantno je da su lik Palade i Bogorodice isti.
Palada kroti kentaure	Bogorodica - Magnifikat

• Pošto ga je papa Sikst IV pozvao u Rim, slika portrete papa i tri freske u Sikstinskoj kapeli sa sadržajem Mojsijevog i Hristovog života.

Detalji sa jedne od njih Žrtve gubavčeve poslužiće mu kasnije za kompoziciju Jesen (Muzej Konde-Šantiji).

Jesen

Po povratku u Firencu nastaju njegova remek dela Proleće i Rađanje Venere.  Proleće - izdvajaju se tri grupe figura ( Botičeli nije pazio na kompoziciju i perspektivu): Tri gracije, Figura proleća sa Simonetinim likom i Flora koju juri Zefir kroz granje narandži.

RađanjeVenere

-----------------------------------------------------------------
Čuvene su i slike Kleveta
Bogorodica sa narom
Bogorodica sa knjigom
Portret čoveka sa medaljom

• Između 1491. i 1498. za vreme Savanaroline Hristove republike Botičeli zapadau verski fanatizam. Tada stvara duboko religiozne slike:

Blagovesti

Poklonstvo kraljeva/Ufiči

Skidanje sa krsta/Minhen

Pastiri se klanjaju Hristu iz 1500. godine/Nacionalna galerija London

O njemu se zadnji put čuje 1503. godine kada je pozvan da odluči gde će biti smešten Mikelanđelov David. Posle toga tone u zaborav.