Pop kultura i utopija

Pop kultura i utopija

Alternative kritikovanom funkcionalizmu izrastaju iz kulture mladih šezdesetih.
Od britanske i američke pop muzike i komercijalnog prihvatanja hipi pokreta proizašao je jezik i kultura flower power, koji je zajedno s pop artom uticao na komercijalnu umetnost, modu i eksperimentalni dizajn nameštaja.
Kultura šezdesetih je bunt protiv tradicionalnih oblika ponašanja, a pop art je bunt protiv estetskih normi.

Banalni objekti svakodnevnog života (konzerve supe, hamburgeri) stripovi, reklame simultano su postojali i kao umetnost i kao parodija na potrošačko društvo u slikama Roja Lihtenštajna, Klausa Oldenburga, Endija Vorhola.
Ova nova estetika dospela je do sfere dizajna.

Sintetički materijali dozvoljavali su razigranost, često ironične i provokativne forme, a u vezi s revoltom generacije 68. protiv uobičajenog stila srednje klase, istraživani nu alternativni modeli življenja.
Kič, kemp i kultura svakodnevnog života vraćali su se natrag u stanove u talasu nostalgije za egzotičnim, za potrošnim, za montažnim.
Kontrakultura nije jedina bila koja je imala estetski uticaj na sedamdesete godine.

Ljudska iskustva u istraživanju svemira, zajedno s popularnim vizijama naučnofantastičnih filmova, ukazivali su na ogromne tehničke mogućnosti.
Film Stenlija Kjubrika Odiseja u svemiru 2001. inspirisao je dizajnere da stvore futurističke svetove. U filmu Paklena pomorandža futuristički svet koji je Kjubrik stvorio može se posmatrati kao izraz iste estetske vizije kao i u prethodnom filmu, ali sa mnogo strašnijom pozadinskom porukom.
Popularne televizijske serije kao što su Zvezdane Staze zamišljane su tako da promene našu predstavu o stambenoj jedinici. Životni prostor je bio otvoren, a nameštaj plastičan. Električni aparati su bili dizajnirani da služe automatski: aparat za pravljenje leda, otvarač za konzerve, rerne koje se same čiste, frižideri koji se sami odmrzavaju.
Suprotno do uglastog, racionalnog funkcionalizma, ovakvi novi životni svetovi obraćali su se emocionalnim i senzualnim potrebama čoveka. Vizije pozitivne utopije bile su ućutkane naftnom krizom 1973.
Autsajderi u dizajnu, poštovani ali i kritikovani zbog svojih organskih formi izvedenih u plastici izbog vizionarskog dizajna, bili su odbačeni ili ignorisani od strane dizajnerskih institucija kao egzotični